Ocene iz srednje škole i upis na fakultet u Sloveniji 2026

Ocene iz srednje škole za upis na fakultet u Sloveniji postaju presudan faktor selekcije kada se primenjuje ograničenje upisa (omejitev vpisa), jer većina studijskih programa ne organizuje prijemne ispite. U tim slučajevima zbir bodova iz opšteg uspeha, završne mature i definisanih predmeta direktno formira rang-listu i određuje prolazak kandidata.

Na velikom broju studijskih programa nema klasičnog prijemnog ispita, pa rezultati iz srednje škole i mature mogu direktno da utiču na tvoju poziciju prilikom upisa. Koliko će biti važni zavisi od fakulteta i studijskog programa koji biraš.

Rangiranje postaje važno kada se za određeni program prijavi više kandidata nego što ima raspoloživih mesta. Tada fakultet primenjuje unapred propisane kriterijume i na osnovu njih formira rang-listu.

Zbog toga isti školski uspeh ne pruža iste šanse na svakom programu. Na smeru sa manjom konkurencijom može biti sasvim dovoljan, dok kod veoma traženih studija nekoliko bodova može odlučiti ko će ostati iznad, a ko ispod crte.

Dobar primer je medicina na Univerzitetu u Ljubljani. Za školsku 2026/2027. godinu 467 kandidata prijavilo ju je kao prvi izbor, dok je bilo raspisano 240 mesta. Minimalni rezultat za prijem iznosio je 83,9 bodova.

Bodovanje se u slovenačkom sistemu vrši na jedinstvenoj skali do 100 bodova, u koju se kroz zvanični postupak preračunavaju školske ocene i rezultati mature, pa minimalni prag od 83,9 bodova predstavlja zbirni ponderisani rezultat, a ne običan školski prosek.

Kandidati iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore konkurišu u okviru zasebne upisne kvote namenjene strancima van Evropske unije (vpisna mesta za tujce iz držav nečlanic EU).Važno je istaći da se oslobađanje od školarine na osnovu bilateralnih sporazuma odnosi isključivo na redovne studije (redni študij), dok vanredni studijski programi (izredni študij) ne potpadaju pod ove povlastice i za njih se plaća puna cena školarine.

 Zahvaljujući bilateralnim sporazumima, državljani ovih zemalja ne plaćaju školarinu na redovnim osnovnim i magistarskim studijama, ali se njihov uspeh boduje i rangira odvojeno od državljana Slovenije i EU:

• nezavisna rang-lista: Bodovni prag formira se isključivo na osnovu prijava drugih stranih kandidata na istoj kvoti, pa minimalan broj bodova može biti znatno viši ili niži u poređenju sa kvotom za domaće studente;
• priznavanje inostranog obrazovanja: Ocene iz svedočanstava i sa mature prevode se u slovenački bodovni sistem kroz zvanični postupak priznavanja obrazovanja preko portala eVŠ;
• sertifikat o znanju slovenačkog jezika: Zahtevani nivo jezika zavisi od univerziteta i izabranog smera, pri čemu Univerzitet u Ljubljani na konkurentnim programima (poput medicine ili psihologije) traži sertifikat nivoa B2, dok pojedini fakulteti Univerziteta u Mariboru za specifične studije zahtevaju i najviši C2 nivo već prilikom prijave.

Zasebna kvota nosi manji broj raspoloživih mesta po smeru, zbog čega ocene iz završnih razreda i mature imaju presudan značaj pri formiranju konačne rang-liste za kandidate iz regiona.

Ocene iz srednje škole koje ulaze u bodovanje za upis na fakultet u Sloveniji obuhvataju opšti uspeh u završnim razredima, rezultate završne mature i ocene iz pojedinačnih predmeta definisanih konkursom svakog fakulteta. Samostalni univerzitetski kriterijumi objavljeni na portalu eVŠ određuju tačan ponderisani udeo svakog elementa, pa se konačni bodovni plasman formira na osnovu propisane formule smera, a ne prostim prosekom ocena.

Struktura bodovanja zavisi od tipa fakulteta i u praksi se najčešće raspoređuje prema sledećim modelima:

• opšti školski uspeh iz završnih razreda: Nosi između 40% i 60% ukupnog broja bodova na većini društvenih, ekonomskih i humanističkih studija;
• rezultati završne mature: Učestvuju sa 40% do 60% u konačnom zbiru bodova, pri čemu traženi programi sa izraženom konkurencijom daju veću težinu uspehu na eksternim ispitima;
• Pojedinačni stručni predmeti: Na tehničkim, prirodnim i medicinskim fakultetima ocene iz predmeta poput matematike, biologije, hemije ili fizike obezbeđuju dodatnih 20% do 40% bodova na rang-listi;

Kandidat pre podnošenja prijave mora proveriti tačnu formulu bodovanja za željeni smer u zvaničnom raspisu (Razpis za vpis), jer poznavanje specifičnih procentualnih udela predstavlja jedini način za realnu procenu upisnih šansi.

Razlika u proseku ocena i rezultatima mature može direktno da odluči upis, posebno na programima na kojima uspeh iz srednje škole nosi veliki udeo ukupnih bodova. Ali viši prosek ne garantuje automatski bolju poziciju. Ako fakultet značajan broj bodova dodeljuje maturi ili određenim predmetima, kandidat sa nešto slabijim opštim uspehom može da bude bolje rangiran zahvaljujući boljim rezultatima upravo tamo gde se dobija najviše bodova.

Ali viši prosek ne garantuje automatski bolju poziciju. Ako fakultet značajan broj bodova dodeljuje maturi ili određenim predmetima, kandidat sa nešto slabijim opštim uspehom može da bude bolje rangiran zahvaljujući boljim rezultatima upravo tamo gde se dobija najviše bodova.

Važno je i to što granica za upis nije ista svake godine. Ona zavisi od rezultata generacije koja se prijavila, pa prošlogodišnji minimum može da posluži kao orijentir, ali ne i kao garancija.

Ostati ispod crte na jednom programu ne znači kraj mogućnosti za studiranje u Sloveniji. Međutim, može da znači da ćeš morati da razmotriš drugi smer, drugi univerzitet ili program sa manjom konkurencijom.

Tu se najbolje vidi vrednost dobrog školskog uspeha. Veći broj bodova pruža širi izbor i ostavlja više prostora da upišeš upravo program koji ti je prvi na listi želja.

Zato je korisno da još tokom izbora fakulteta postoji i realna alternativa, posebno ako konkurišeš za studije koje tradicionalno privlače veliki broj kandidata.

Mnogo pre nego što pošalješ prijavu.

Ako se u bodovanje uključuju treći i četvrti razred, deo rezultata za budući upis gradiš već tokom srednje škole. Ocene iz trećeg razreda, recimo, više ne možeš da popraviš kada u 4. razredu, pred maturu, odlučiš koji fakultet želiš da upišeš.

Zato rana odluka ima praktičnu vrednost. Ako već znaš koje studije te zanimaju, možeš da proveriš kriterijume i vidiš na šta treba posebno da obratiš pažnju tokom narednih godina.

Upis samo formalno počinje prijavnim rokom. Borba za bodove, međutim, počinje mnogo ranije.

Ocene iz srednje škole ne određuju same po sebi da li možeš da studiraš u Sloveniji, ali mogu značajno da utiču na to koliko ćeš izbora imati. Što je program traženiji, to svaki bod postaje važniji.

Zato je najpametnije da još tokom srednje škole proveriš kako se boduje program koji te zanima. Tako nećeš tek pred prijavu otkriti da su ti za upis presudni uspeh iz trećeg i četvrtog razreda, matura ili određeni predmeti.

Dobar prosek ti možda neće garantovati mesto na željenom fakultetu, ali će ti svakako ostaviti više otvorenih vrata.