Obrazovanje je me\u0111u klju\u010dnim elementima za dru\u0161tveni i ekonomski razvoj svake dr\u017eave, te ulaganje u isto stimuli\u0161e zdravstveno stanje i zaposlenje nacije i ujedno je osna\u017euje. No, uprkos neosporivoj va\u017enosti obrazovanja, ne ula\u017eu sve dr\u017eave jednako u obrazovni sistem.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u primerima ove razlike su i Srbija i Evropska Unija (EU). Iako u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, javni rashodi na obrazovanje igraju va\u017enu ulogu u obezbe\u0111ivanju efikasnog sistema obrazovanja za sve gra\u0111ane, disparitet u njihovim ulaganjima je neosporan.<\/p>\n\n\n\n
U ovom \u010dlanku istra\u017eujemo tu razliku i kako ona uti\u010de na sada\u0161nje i budu\u0107e studente, kao i na samo dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n
Istra\u017eivanje Svetske banke i Unicef-a<\/a> iz 2022. godine pokazalo je da je Srbija tokom poslednjih godina zabele\u017eila usagla\u0161ena pobolj\u0161anja obrazovnih postignu\u0107a i ljudskog kapitala. No, uprkos ovim trendovima, ukupan broj stanovnika opada, te \u0107e se zalihe ljudskog kapitala u Srbiji i dalje smanjivati ukoliko se ne preduzmu napori da se pobolj\u0161a kvalitet i relevantnost.<\/p>\n\n\n\n Zasad su napori da se standard obrazovnog sistema u Srbiji pove\u0107a i dalje nedovoljni u pore\u0111enju sa EU. \u2013 Na osnovu istra\u017eivanja Svetske banke i UNICEF-a, Srbija ukupno tro\u0161i relativno skroman udeo svojih javnih resursa na obrazovanje u pore\u0111enju sa drugim zemljama u regionu i prosekom EU. Na primer, Srbija je 2018. godine, poslednje godine za koju su bili dostupni potpuni podaci, potro\u0161ila 3,89 procenata BDP-a na obrazovanje, u pore\u0111enju sa 4,64 procenata u EU27.<\/p>\n\n\n\n Mada Srbija na osnovno obrazovanje tro\u0161i oko 21 procenat BDP-a po stanovniku po u\u010deniku, \u0161to je u skladu sa prosekom u EU, javna potro\u0161nja na obrazovni sistem je dostigla maksimum 2009. godine i od tad je u relativnom padu. Tako\u0111e, centralna vlada daleko manje ula\u017ee u visoko obrazovanje, te lokalne samouprave obezbe\u0111uju gotovo tre\u0107inu javnih resursa.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, EU je samo u 2021. godini ulo\u017eila 701 bilion evra<\/a>, \u0161to \u010dini 4.8 procenata BDP-a. Island je sa 7.7 procenata BDP-a lider u ulaganju<\/a> u obrazovni sistem, a prate ga \u0160vedska sa sedam odsto i Belgija sa 6.6 odsto i Danska.<\/p>\n\n\n\n Evropska Unija obrazovanje vidi kao jedan od svojih prioriteta, te u ovoj oblasti postavlja visoke standarde. Iz tog razloga se i odlikuje visokim javnim rashodima na obrazovni sistem, a osim Islanda, \u0160vedske i Belgije, Estonija, Danska i Kipar se tako\u0111e dobro rangiraju. S obzirom na to da u obrazovanje ula\u017ee vi\u0161e od EU proseka, Slovenija je sa 5.8 odsto BPD-a visoko na listi.<\/p>\n\n\n\n Situacija na Zapadnom Balkanu je druga\u010dija; Performanse obrazovanja su ni\u017ee od dr\u017eava Centralne i Isto\u010dne Evrope<\/a>, kao i od EU. Dok je prose\u010dna stopa javnih ulaganja u visoko obrazovanje u EU 2018. godine<\/a> bila oko 1,2 odsto BDP-a, te stope su na zapadnom Balkanu varirale od 0.3 odsto BDP-a u Srbiji i Crnoj Gori do 0.6 odsto BDP-a u Albaniji.<\/p>\n\n\n\n To pokazuje da su gra\u0111ani Zapadnog Balkana, uklju\u010duju\u0107i Srbije, u nepovoljnijem polo\u017eaju \u0161to se ti\u010de obrazovanja u odnosu ostatak Evrope. Takva situacija ima negativan uticaj i na njihovo budu\u0107e zaposlenje, primanja, ali i sam kvalitet \u017eivota. Nije iznena\u0111uju\u0107e da veliki broj mladih na Balkanu visoko obrazovanje nastavlja u EU ili migrira odmah nakon sticanja fakultetske diplome.<\/p>\n\n\n\n Osim \u0161to edukativni sistem EU \u010desto pru\u017ea relevantnija znanja, sposobnosti i mogu\u0107nosti nakon diplomiranja, ono mlade iz Srbije i regiona privla\u010di i jer je rezultat sna\u017ene politi\u010dke volje i svesti o va\u017enosti obrazovanja u dru\u0161tvu. Dr\u017eave EU su svesne da visoki standardi obrazovanja poma\u017eu u odr\u017eavanju njihovog konkurentnog polo\u017eaja na globalnom tr\u017ei\u0161tu rada, ali i omogu\u0107uju njihovim gra\u0111anima da razviju visoke kvalifikacije i ve\u0161tine koje su neophodne za uspeh u modernoj ekonomiji.<\/p>\n\n\n\n Srbija se nisko rangira<\/a> kada je re\u010d o kvalitetu obrazovanja, prema izve\u0161tajima Svetske banke i PISA testovima koje je sproveo OECD. Prema njihovim ocenama, Srbija je na dnu liste zemalja koje su sprovele PISA testiranje 2018. godine<\/a>, sa prose\u010dnim rezultatom od 437 poena, \u0161to je ispod proseka Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, postoje pozitivni pomaci u oblasti obrazovanja u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, Srbija je usvojila niz reformi u cilju pobolj\u0161anja kvaliteta obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2019).<\/p>\n\n\n\n Pored toga, Srbija je uvela nove standarde za obrazovne programe i nastavne planove kako bi obezbedila kvalitetniji i relevantniji program za u\u010denike. Uvedene su i nove metode ocenjivanja i merenja uspeha u\u010denika, sa fokusom na razvoj prakti\u010dnih ve\u0161tina i kreativnosti.<\/p>\n\n\n\n Ove reforme su naznake optimisti\u010dnije budu\u0107nosti, ali jo\u0161 uvek postoji mnogo prostora za napredak u sferi obrazovanja u Srbiji. No, pobolj\u0161anje performansi obrazovanja u Evropi je tako\u0111e neophodno jer ono uvek mora biti me\u0111u prioritetima dr\u017eave i oblast konstantnog napretka i inovacije.<\/p>\n\n\n\n Javni rashodi na obrazovanje u Srbiji su znatno ni\u017ei u odnosu na EU, \u0161to ukazuje na potrebu za daljim investicijama u obrazovni sistem. Kako bi se postigao zna\u010dajan napredak u ovoj oblasti, neophodno je pove\u0107ati ulaganja u \u0161kolstvo, pobolj\u0161ati kvalitet obrazovnih programa i pove\u0107ati plate za nastavno osoblje. Ali isto tako je va\u017eno i da se podigne svest o kriti\u010dnosti kvalitetnog visokog obrazovanja i mogu\u0107nosti za mlade u skladu sa vremenom i tehnologijom.<\/p>\n\n\n\n Iz tog razloga mnogi mladi u Srbiji svoju budu\u0107nost grade u dr\u017eavama EU, poput Slovenije, gde vlade aktivno ula\u017eu u obrazovanje, sposobnosti i znanje svojih gra\u0111ana. Ukoliko i ti razmi\u0161lja\u0161 o visokom obrazovanju u Sloveniji, zasigurno \u0107e ti biti potrebne relevantne informacija i podr\u0161ka tokom celog procesa.<\/p>\n\n\n\n Slobodno nam se obrati<\/a> kako bismo ti pru\u017eili tu podr\u0161ku i pomogli da odlu\u010di\u0161 da li je to tvoj naredni korak. A kako bi saznao vi\u0161e o paketima usluga koje nudimo i cenama istih, pogledaj ovde<\/a> kako bi ti bilo jasnije \u0161ta bi ti najvi\u0161e odgovaralo.<\/p>\n\n\n\nJavni rashodi na obrazovanje u Evropi<\/h2>\n\n\n\n
Na kom je mestu Srbija po obrazovanju u Evropi?<\/h3>\n\n\n\n