Ako \u010ditate ovaj tekst, verovatno vas zanima obrazovanje u Sloveniji, planirate u budu\u0107nosti da se upi\u0161ete na slovena\u010dki fakultet, ili ste roditelj budu\u0107eg studenta. Mogu\u0107e i da ste ve\u0107 upisali slovena\u010dki fakultet i ponosno se mo\u017eete nazvoti bruc (bruco\u0161), to jest student prve godine.<\/p>\n\n\n\n
Posebno za vas smo, prema podacima iz pouzdanih izvora, sakupili najva\u017enije informacije o pravima i obavezama studenata, a tako\u0111e i o osobinama studentskog \u017eivota u Sloveniji. U ovom \u010dlanku \u010demo govoriti o tome kako je sazdan studentski svet, kako funkcioni\u0161e i ka \u010demu se posebno ozbiljno odnositi.<\/p>\n\n\n\n
Student je lice koje je upisano u instituciju za visoko obrazovanje radi studija. Na taj na\u010din, kada se budu\u0107i student upisuje na program osnovnih ili master studija na fakultetu, ali i visoku \u0161kolu, on dobija status studenta.<\/p>\n\n\n\n
Kao dokument koji potvr\u0111uje dati status, student dobija studentsku karticu, a do njenog izdavanja mo\u017ee preuzeti potvrdu o upisu, koju mo\u017ee upotrebljavati uz li\u010dni dokument.<\/p>\n\n\n\n
Dobiv\u0161i status studenta, student mo\u017ee da:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Status studenta po\u010dinje od 1. oktobra teku\u0107e do 30. septembra naredne godine i produ\u017euje se pri svakom uspe\u0161nom prelazu u narednu godinu, sve do zavr\u0161etka \u0161kolovanja.<\/p>\n\n\n\n Sve obaveze studenta se mogu svesti na dve glavne: student mora da u\u010di, koriste\u0107i za to sve mogu\u0107nosti, i da uspe\u0161no ispunjava akademske du\u017enosti. Osim toga, predstavlja dobro lice fakulteta i sa svojim u\u010de\u0161\u0107em na konferencijama, konkursima i forumima.<\/p>\n\n\n\n Svi studenti moraju da prisustvuju predavanjima i seminarima, da obavljaju praksu, ispunjavaju doma\u0107e zadatke, ali i da se samostalno obrazuju. Predava\u010di na razne na\u010dine proveravaju znanje, a metode provere zavise od studijskog programa: studenti rade testove, u\u010destvuju na seminarima, ispunjavaju istra\u017eiva\u010dke zadatke, ali osnovne metode provere su ispiti i kolokvijumi. <\/p>\n\n\n\n Kolokvijum podrazumeva da se sva znanja koja je student stekao tokom semestra dele i proveravaju u nekoliko etapa. Ako je student polo\u017eio prvi kolokvijum, profesor ga pu\u0161ta na naredni.<\/p>\n\n\n\n Na svaki ispit je mogu\u0107e izlaziti odre\u0111eni broj puta u zavisnosti od pravila univerziteta. Pri tome su prva tri puta besplatni, a ostali se pla\u0107aju. Ako student obnavlja godinu, odbrojavanje izlazaka na ispit po\u010dinje ispo\u010detka, a ako se vratio sa akademskog odsustva, ono se nastavlja.<\/p>\n\n\n\n Na slovena\u010dkim univerzitetima postoje tri ispitna roka:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da bi studentu bio odobren izlazak na ispit, on mora da se prijavi na njega preko portala. Prijava zna\u010di da \u0107e student prisustvovati ispitu: ako se ne odjavi u naredna 2-3 dana i ne pojavi se, podrazumeva se da je pao ispit, a studenta mogu da ne puste na slede\u0107i ispitni rok. Na kolokvijum iz jednog predmeta se prijavljuje samo jedan put, a ponekad prijava nije ni potrebna, jer profesor dogovara kolokvijum zajedno sa studentima.<\/p>\n\n\n\n Ako se student ne sla\u017ee s rezultatom ispita, mo\u017ee da ulo\u017ei \u017ealbu. Rokovi i uslovi za \u017ealbu nisu isti za sve univerzitete.<\/p>\n\n\n\n Svaki student mo\u017ee da popravi ocenu za ispit: za to mora da popuni poseban formular i da se pripremi za ponovni izlazak na ispit u nekom od narednih rokova. U dekanatu se mora ranije proveriti, koji od rezultata ispita \u0107e se ra\u010dunati, onaj najbolji ili poslednji.<\/p>\n\n\n\n Tokom perioda spremanja i polaganja ispita, student dobija ocene i bodove prema tzv. ECTS sistemu. Odre\u0111eni broj bodova mu omogu\u0107ava da pre\u0111e u narednu godinu i nastavi \u0161kolovanje.<\/p>\n\n\n\n Zavr\u0161ava studije odbranom diplomskog rada, iako postoje neki programi osnovnih studija koji imaju samo polaganje zavr\u0161nog ispita.<\/p>\n\n\n\n Student ima pravo da produ\u017ei rok studiranja za jednu godinu, ali za to mora postojati odre\u0111eni razlog. Univerziteti re\u0161avaju tu problematiku na razli\u010dite na\u010dine, ali obi\u010dno se kao osnov za produ\u017eenje studiranja uzima bolest ili aktivno u\u010destvovanje na studentskim manifestacijama, koji su uticali na akademski uspeh. Osim toga, mo\u017eete uzeti dodatnu godinu studiranja, ako je to neophodno zbog porodi\u010dnih okolnosti, ili slo\u017eene \u017eivotne situacije, a tako\u0111e i ako student ima status lica sa posebnim potrebama ili zbog studiranja u inostranstvu.<\/p>\n\n\n\n Studentkinje sa detetom mogu da produ\u017ee studentski status na jednu godinu za svako novoro\u0111eno dete i da dobijaju materinski dodatak.<\/p>\n\n\n\n Student ima pravo na dodatnu godinu za pisanje diplomskog rada a da pritom ne gubi status studenta.<\/p>\n\n\n\n Ako je student tokom studija shvatio da je izabrao smer koji mu ne odgovara u potpunosti ili ne mo\u017ee sakupiti dovoljno bodova i o\u010distiti rok, jednom u toku studija ima pravo da pre\u0111e na drugi studijski program.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se smer studija ne menja kardinalno i student prelazi na program koji je sli\u010dan prethodnom (npr. sa ekonomije na finansije), ima velike \u0161anse da nastavi \u0161kolovanje bez gubljenja godine. Mogu\u0107e da \u0107e morati polagati jedan ili dva diferencijalna ispita dodatno u toku godine, ali rezultati u ostalim disciplinama, srodnima sa prethodnim studijama, bi\u0107e ura\u010dunati.<\/p>\n\n\n\n Prelazak npr. sa studija informacionih tehnologija na lingvisti\u010dke, \u0161to zna\u010di da se novi smer u potpunosti razlikuje od prethodnog, mora se poha\u0111ati sve od po\u010detka.<\/p>\n\n\n\n Akademsko odsustvo (zamrzavanje studija) omogu\u0107ava studentu da privremeno prekine studije i kasnije da ih nastavi. Na zamrzavanje studija student ima pravo samo jednom tokom studiranja. Pri tom ve\u0107 ne\u0107e biti mogu\u0107e koristiti pravo na dodatnu godinu za zavr\u0161ne ispite i pisanje diplomskog rada. Tokom zamrzavanja studija student gubi studentski status, koji \u0107e biti obnovljen automatski kada student ponovo krene sa studiranjem.<\/p>\n\n\n\n Ako akademsko odsustvo traje dve godine i du\u017ee, a struktura studijskog programa se za to vreme promenila, neophodno je pisati molbu o nastavku studiranja po svom programu. Ako student ima preostale ispite, nakon vra\u0107anja sa odsustva polaganje ovih ispita \u0107e se pla\u0107ati.<\/p>\n\n\n\n Ako student ignori\u0161e svoje studentske obaveze, naru\u0161ava pravila univerziteta ili prepisuje na ispitima, u najboljem slu\u010daju dobi\u0107e upozorenje ili ukor, a u najgorem bi\u0107e izba\u010den sa univerziteta.<\/p>\n\n\n\n Student gubi status studenta ako:<\/strong><\/p>\n\n\n\n Adaptirala: Anastasija Pimenova<\/p>\n\n\n\n Izvori: podaci Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta republike Slovenije; Zakon o visokom obrazovanju; Statut Univerziteta u Ljubljani, Statut Univerziteta u Mariboru; Pravilnik za proveru i ocenjivanje znanja na Univerzitetu u Mariboru; Pravilnik za proveru i ocenjivanje znanja na Primorskom univerzitetu.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1095,"template":"","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[],"acf":[],"yoast_head":"\n\n
Studije i ispiti<\/h2>\n\n\n\n
\n
Produ\u017eenje roka studiranja<\/h2>\n\n\n\n
Kako pre\u0107i u drugu struku<\/h2>\n\n\n\n
Akademsko odsustvo<\/h2>\n\n\n\n
Kako ne izgubiti status studenta<\/h2>\n\n\n\n
\n