Obrazovanje je među ključnim elementima za društveni i ekonomski razvoj svake države, te ulaganje u isto stimuliše zdravstveno stanje i zaposlenje nacije i ujedno je osnažuje. No, uprkos neosporivoj važnosti obrazovanja, ne ulažu sve države jednako u obrazovni sistem.
Među primerima ove razlike su i Srbija i Evropska Unija (EU). Iako u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji, javni rashodi na obrazovanje igraju važnu ulogu u obezbeđivanju efikasnog sistema obrazovanja za sve građane, disparitet u njihovim ulaganjima je neosporan.
U ovom članku istražujemo tu razliku i kako ona utiče na sadašnje i buduće studente, kao i na samo društvo.
Izdaci na obrazovanje u Srbiji i Evropskoj uniji
Istraživanje Svetske banke i Unicef-a iz 2022. godine pokazalo je da je Srbija tokom poslednjih godina zabeležila usaglašena poboljšanja obrazovnih postignuća i ljudskog kapitala. No, uprkos ovim trendovima, ukupan broj stanovnika opada, te će se zalihe ljudskog kapitala u Srbiji i dalje smanjivati ukoliko se ne preduzmu napori da se poboljša kvalitet i relevantnost.
Zasad su napori da se standard obrazovnog sistema u Srbiji poveća i dalje nedovoljni u poređenju sa EU. – Na osnovu istraživanja Svetske banke i UNICEF-a, Srbija ukupno troši relativno skroman udeo svojih javnih resursa na obrazovanje u poređenju sa drugim zemljama u regionu i prosekom EU. Na primer, Srbija je 2018. godine, poslednje godine za koju su bili dostupni potpuni podaci, potrošila 3,89 procenata BDP-a na obrazovanje, u poređenju sa 4,64 procenata u EU27.
Mada Srbija na osnovno obrazovanje troši oko 21 procenat BDP-a po stanovniku po učeniku, što je u skladu sa prosekom u EU, javna potrošnja na obrazovni sistem je dostigla maksimum 2009. godine i od tad je u relativnom padu. Takođe, centralna vlada daleko manje ulaže u visoko obrazovanje, te lokalne samouprave obezbeđuju gotovo trećinu javnih resursa.
S druge strane, EU je samo u 2021. godini uložila 701 bilion evra, što čini 4.8 procenata BDP-a. Island je sa 7.7 procenata BDP-a lider u ulaganju u obrazovni sistem, a prate ga Švedska sa sedam odsto i Belgija sa 6.6 odsto i Danska.
Javni rashodi na obrazovanje u Evropi
Evropska Unija obrazovanje vidi kao jedan od svojih prioriteta, te u ovoj oblasti postavlja visoke standarde. Iz tog razloga se i odlikuje visokim javnim rashodima na obrazovni sistem, a osim Islanda, Švedske i Belgije, Estonija, Danska i Kipar se takođe dobro rangiraju. S obzirom na to da u obrazovanje ulaže više od EU proseka, Slovenija je sa 5.8 odsto BPD-a visoko na listi.
Situacija na Zapadnom Balkanu je drugačija; Performanse obrazovanja su niže od država Centralne i Istočne Evrope, kao i od EU. Dok je prosečna stopa javnih ulaganja u visoko obrazovanje u EU 2018. godine bila oko 1,2 odsto BDP-a, te stope su na zapadnom Balkanu varirale od 0.3 odsto BDP-a u Srbiji i Crnoj Gori do 0.6 odsto BDP-a u Albaniji.
To pokazuje da su građani Zapadnog Balkana, uključujući Srbije, u nepovoljnijem položaju što se tiče obrazovanja u odnosu ostatak Evrope. Takva situacija ima negativan uticaj i na njihovo buduće zaposlenje, primanja, ali i sam kvalitet života. Nije iznenađujuće da veliki broj mladih na Balkanu visoko obrazovanje nastavlja u EU ili migrira odmah nakon sticanja fakultetske diplome.
Osim što edukativni sistem EU često pruža relevantnija znanja, sposobnosti i mogućnosti nakon diplomiranja, ono mlade iz Srbije i regiona privlači i jer je rezultat snažne političke volje i svesti o važnosti obrazovanja u društvu. Države EU su svesne da visoki standardi obrazovanja pomažu u održavanju njihovog konkurentnog položaja na globalnom tržištu rada, ali i omogućuju njihovim građanima da razviju visoke kvalifikacije i veštine koje su neophodne za uspeh u modernoj ekonomiji.
Na kom je mestu Srbija po obrazovanju u Evropi?
Srbija se nisko rangira kada je reč o kvalitetu obrazovanja, prema izveštajima Svetske banke i PISA testovima koje je sproveo OECD. Prema njihovim ocenama, Srbija je na dnu liste zemalja koje su sprovele PISA testiranje 2018. godine, sa prosečnim rezultatom od 437 poena, što je ispod proseka Evropske unije.
Međutim, postoje pozitivni pomaci u oblasti obrazovanja u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, Srbija je usvojila niz reformi u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja, uključujući novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2019).
Pored toga, Srbija je uvela nove standarde za obrazovne programe i nastavne planove kako bi obezbedila kvalitetniji i relevantniji program za učenike. Uvedene su i nove metode ocenjivanja i merenja uspeha učenika, sa fokusom na razvoj praktičnih veština i kreativnosti.
Ove reforme su naznake optimističnije budućnosti, ali još uvek postoji mnogo prostora za napredak u sferi obrazovanja u Srbiji. No, poboljšanje performansi obrazovanja u Evropi je takođe neophodno jer ono uvek mora biti među prioritetima države i oblast konstantnog napretka i inovacije.
Javni rashodi na obrazovanje u Srbiji su znatno niži u odnosu na EU, što ukazuje na potrebu za daljim investicijama u obrazovni sistem. Kako bi se postigao značajan napredak u ovoj oblasti, neophodno je povećati ulaganja u školstvo, poboljšati kvalitet obrazovnih programa i povećati plate za nastavno osoblje. Ali isto tako je važno i da se podigne svest o kritičnosti kvalitetnog visokog obrazovanja i mogućnosti za mlade u skladu sa vremenom i tehnologijom.
Iz tog razloga mnogi mladi u Srbiji svoju budućnost grade u državama EU, poput Slovenije, gde vlade aktivno ulažu u obrazovanje, sposobnosti i znanje svojih građana. Ukoliko i ti razmišljaš o visokom obrazovanju u Sloveniji, zasigurno će ti biti potrebne relevantne informacija i podrška tokom celog procesa.
Slobodno nam se obrati kako bismo ti pružili tu podršku i pomogli da odlučiš da li je to tvoj naredni korak. A kako bi saznao više o paketima usluga koje nudimo i cenama istih, pogledaj ovde kako bi ti bilo jasnije šta bi ti najviše odgovaralo.
