Ako čitate ovaj tekst, verovatno vas zanima obrazovanje u Sloveniji, planirate u budućnosti da se upišete na slovenački fakultet, ili ste roditelj budućeg studenta. Moguće i da ste već upisali slovenački fakultet i ponosno se možete nazvoti bruc (brucoš), to jest student prve godine.
Posebno za vas smo, prema podacima iz pouzdanih izvora, sakupili najvažnije informacije o pravima i obavezama studenata, a takođe i o osobinama studentskog života u Sloveniji. U ovom članku čemo govoriti o tome kako je sazdan studentski svet, kako funkcioniše i ka čemu se posebno ozbiljno odnositi.
Šta podrazumeva studentski status?
Student je lice koje je upisano u instituciju za visoko obrazovanje radi studija. Na taj način, kada se budući student upisuje na program osnovnih ili master studija na fakultetu, ali i visoku školu, on dobija status studenta.
Kao dokument koji potvrđuje dati status, student dobija studentsku karticu, a do njenog izdavanja može preuzeti potvrdu o upisu, koju može upotrebljavati uz lični dokument.
Dobivši status studenta, student može da:
- koristi zdravstveno osiguranje;
- dobija popust na prehranu;
- koristi popust za javni prevoz;
- dobija stipendiju;
- zvanično se zaposli privremeno preko studentskog servisa;
- živi u studentskom domu, ako zvanično nije nigde zaposlen i nije registrovan u Zavodu za zapošljavanje.
Status studenta počinje od 1. oktobra tekuće do 30. septembra naredne godine i produžuje se pri svakom uspešnom prelazu u narednu godinu, sve do završetka školovanja.
Studije i ispiti
Sve obaveze studenta se mogu svesti na dve glavne: student mora da uči, koristeći za to sve mogućnosti, i da uspešno ispunjava akademske dužnosti. Osim toga, predstavlja dobro lice fakulteta i sa svojim učešćem na konferencijama, konkursima i forumima.
Svi studenti moraju da prisustvuju predavanjima i seminarima, da obavljaju praksu, ispunjavaju domaće zadatke, ali i da se samostalno obrazuju. Predavači na razne načine proveravaju znanje, a metode provere zavise od studijskog programa: studenti rade testove, učestvuju na seminarima, ispunjavaju istraživačke zadatke, ali osnovne metode provere su ispiti i kolokvijumi.
Kolokvijum podrazumeva da se sva znanja koja je student stekao tokom semestra dele i proveravaju u nekoliko etapa. Ako je student položio prvi kolokvijum, profesor ga pušta na naredni.
Na svaki ispit je moguće izlaziti određeni broj puta u zavisnosti od pravila univerziteta. Pri tome su prva tri puta besplatni, a ostali se plaćaju. Ako student obnavlja godinu, odbrojavanje izlazaka na ispit počinje ispočetka, a ako se vratio sa akademskog odsustva, ono se nastavlja.
Na slovenačkim univerzitetima postoje tri ispitna roka:
- zimski – januarsko-februarski;
- letnji – junsko-julski.
- jesenji – za rešavanje akademskih obaveza, ako ih je ostalo.
Da bi studentu bio odobren izlazak na ispit, on mora da se prijavi na njega preko portala. Prijava znači da će student prisustvovati ispitu: ako se ne odjavi u naredna 2-3 dana i ne pojavi se, podrazumeva se da je pao ispit, a studenta mogu da ne puste na sledeći ispitni rok. Na kolokvijum iz jednog predmeta se prijavljuje samo jedan put, a ponekad prijava nije ni potrebna, jer profesor dogovara kolokvijum zajedno sa studentima.
Ako se student ne slaže s rezultatom ispita, može da uloži žalbu. Rokovi i uslovi za žalbu nisu isti za sve univerzitete.
Svaki student može da popravi ocenu za ispit: za to mora da popuni poseban formular i da se pripremi za ponovni izlazak na ispit u nekom od narednih rokova. U dekanatu se mora ranije proveriti, koji od rezultata ispita će se računati, onaj najbolji ili poslednji.
Tokom perioda spremanja i polaganja ispita, student dobija ocene i bodove prema tzv. ECTS sistemu. Određeni broj bodova mu omogućava da pređe u narednu godinu i nastavi školovanje.
Završava studije odbranom diplomskog rada, iako postoje neki programi osnovnih studija koji imaju samo polaganje završnog ispita.
Produženje roka studiranja
Student ima pravo da produži rok studiranja za jednu godinu, ali za to mora postojati određeni razlog. Univerziteti rešavaju tu problematiku na različite načine, ali obično se kao osnov za produženje studiranja uzima bolest ili aktivno učestvovanje na studentskim manifestacijama, koji su uticali na akademski uspeh. Osim toga, možete uzeti dodatnu godinu studiranja, ako je to neophodno zbog porodičnih okolnosti, ili složene životne situacije, a takođe i ako student ima status lica sa posebnim potrebama ili zbog studiranja u inostranstvu.
Studentkinje sa detetom mogu da produže studentski status na jednu godinu za svako novorođeno dete i da dobijaju materinski dodatak.
Student ima pravo na dodatnu godinu za pisanje diplomskog rada a da pritom ne gubi status studenta.
Kako preći u drugu struku
Ako je student tokom studija shvatio da je izabrao smer koji mu ne odgovara u potpunosti ili ne može sakupiti dovoljno bodova i očistiti rok, jednom u toku studija ima pravo da pređe na drugi studijski program.
Ukoliko se smer studija ne menja kardinalno i student prelazi na program koji je sličan prethodnom (npr. sa ekonomije na finansije), ima velike šanse da nastavi školovanje bez gubljenja godine. Moguće da će morati polagati jedan ili dva diferencijalna ispita dodatno u toku godine, ali rezultati u ostalim disciplinama, srodnima sa prethodnim studijama, biće uračunati.
Prelazak npr. sa studija informacionih tehnologija na lingvističke, što znači da se novi smer u potpunosti razlikuje od prethodnog, mora se pohađati sve od početka.
Akademsko odsustvo
Akademsko odsustvo (zamrzavanje studija) omogućava studentu da privremeno prekine studije i kasnije da ih nastavi. Na zamrzavanje studija student ima pravo samo jednom tokom studiranja. Pri tom već neće biti moguće koristiti pravo na dodatnu godinu za završne ispite i pisanje diplomskog rada. Tokom zamrzavanja studija student gubi studentski status, koji će biti obnovljen automatski kada student ponovo krene sa studiranjem.
Ako akademsko odsustvo traje dve godine i duže, a struktura studijskog programa se za to vreme promenila, neophodno je pisati molbu o nastavku studiranja po svom programu. Ako student ima preostale ispite, nakon vraćanja sa odsustva polaganje ovih ispita će se plaćati.
Kako ne izgubiti status studenta
Ako student ignoriše svoje studentske obaveze, narušava pravila univerziteta ili prepisuje na ispitima, u najboljem slučaju dobiće upozorenje ili ukor, a u najgorem biće izbačen sa univerziteta.
Student gubi status studenta ako:
- je prestao da pohađa nastavu i nema neophodan broj bodova da pređe u naredni semestar;
- ako je izbačen sa univerziteta;
- nije uspeo da položi ispite i napiše diplomski rad tokom dodatne (apsolventske)godine.
Adaptirala: Anastasija Pimenova
Izvori: podaci Ministarstva obrazovanja, nauke i sporta republike Slovenije; Zakon o visokom obrazovanju; Statut Univerziteta u Ljubljani, Statut Univerziteta u Mariboru; Pravilnik za proveru i ocenjivanje znanja na Univerzitetu u Mariboru; Pravilnik za proveru i ocenjivanje znanja na Primorskom univerzitetu.
